Foto: Flickr
Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata.
Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe
U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.
Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže. U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).
Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.
Kada će beba prestati da se budi noću?